Овај карактеристичан мирис се не појављује само због мокре вуне.
То је резултат сложене хемијске реакције која се може сматрати обликом древног пасоша животиња, јавља дописник ОВДЕ ВЕСТИ.
Вода и излучевине које луче жлезде на кожи пса долазе у контакт са микроскопским гљивицама и бактеријама које чине природну микрофлору. Влажност активира и драматично појачава производњу испарљивих једињења.
Фото: ОВДЕ ВЕСТИ
Јединствена арома сваког пса састоји се од десетина компоненти које носе информације о полу, здрављу, па чак и емоционалном стању. За другу животињу, овај мирис је детаљна биографија.
Људско чуло мириса детектује само општу, најмоћнију ноту овог букета, коју идентификујемо као „мирис пса“. Наши кућни љубимци су у стању да у њему „читају” читаве приче.
Мој лабрадор после кише мирише потпуно другачије него комшијски шпиц, иако се поквасе на исти начин. Ветеринар је објаснио да је састав микрофлоре, а самим тим и резултат њеног „рада“, индивидуалан за сваког појединца, па чак и за расу.
Густо крзно и поддлака само погоршавају ситуацију задржавајући влагу и продужавајући живот ароматичних молекула. Пси са ретким длакама или без длаке много мање миришу из тог разлога.
Редовно купање специјалним шампонима помаже у контроли популације микроорганизама без нарушавања природне равнотеже коже. Али народни лекови попут сирћета могу имати супротан ефекат.
Потпуно елиминисати овај мирис значи лишити пса важног комуникацијског алата. Наш задатак није да се боримо против природе, већ једноставно да научимо како правилно осушити свог љубимца након шетње по киши.
Сада ову арому не доживљавам као досадну сметњу, већ као доказ богатог унутрашњег живота мог пса. То је део његове личности који не треба избрисати.
Прочитајте такође
- Зашто вам пас гледа право у очи: неурохормонални дијалог који вас зближава
- Умор бркова код мачке: како јој сензорна глад одузима поверење у простор
