Примећујемо само да каснимо пет минута, али као да не видимо шољицу топле кафе стављену на сто пре посла.
Наш фокус се помера на грешке, док се свакодневне манифестације бриге растварају у други план и престају да се примећују, јавља дописник ОВДЕ ВЕСТИ.
Психолози кажу да је људски мозак дизајниран тако да се брзо навикава на добре ствари, доживљавајући их здраво за готово, док се негативни догађаји бележе као претња. Овај древни систем преживљавања у модерним везама претвара се у споро тровање атмосфере у пару.
Фото: ОВДЕ ВЕСТИ
Партнер чији мали, али редовни напори остају непримећени, на крају ће изгубити мотивацију да их чини, осећајући се нецењеним. Неизражена захвалност није само заборав, она је облик емоционалне шкртости.
Она ствара вакуум у коме сваки мали пропуст нарасте до величине катастрофе, јер на њеној позадини нема резерве позитивности. Истраживања позитивне психологије показују да су парови који редовно изражавају захвалност једно другом много отпорнији на стрес и сукобе.
Њихову везу стално подстичу мали, али важни чинови међусобног поштовања. Вратити овај ресурс у везу лакше је него што се чини.
Није потребно организовати грандиозне сцене захвалности – довољно је приметити и изговорити мали детаљ. „Хвала што си опрао судове“, „Ценим што си ме саслушао, иако си био уморан.“ Ове фразе су као капи које троше камен неповерења.
Подсећају вас обоје да нисте функционалне јединице, већ живи људи чија брига једни о другима не прође незапажено.
Прочитајте такође
- Живети с погледом на друге: како друштвени притисак уништава односе изнутра
- Зашто се заљубљујемо у оне који су другачији од нас: магнетизам супротности
